Analiza izvornog kôda vakcine BioNTech-Pfizer SARS-CoV-2

Translations: ελληνικά / عربى / 中文 (Weixin video, Youtube video) / 粵文 / bahasa Indonesia / český / Català / český / Deutsch / Español / 2فارسی / فارسی / Français / עִברִית / Hrvatski / Italiano / Nederlands / 日本語 / 日本語 2 / नेपाली / Polskie / русский / Português / Română / Slovensky / Slovenščina / Türk / український / Markdown for translating

Dobro došli! U ovom postu ćemo, znak po znak, ispitati izvorni kôd vakcine mRNA BioNTech / Pfizer SARS-CoV-2.

Želim da se zahvalim velikom broju ljudi koji su potrošili vreme čineći ovaj članak ispravnim i čitkim. Sve greške i dalje ostaju moje, ali voleo bih da mi o njima dojavite na bert@hubertnet.nl ili @PowerDNS_Bert

Ovaj naslov može biti začuđujući - ipak je vakcina tečnost koja vam se ubrizga u ruku. Kako onda uopšte možemo razgovarati o izvornom kôdu?

To je dobro pitanje, stoga krenimo s malim delom samog izvornog kôda vakcine BioNTech / Pfizer, poznatog i kao BNT162b2, ili Tozinameran ili Comirnaty.

Prvih 500 znakova mRNA BNT162b2. Izvor: Svetska Zdravstvena Organizacija

Prvih 500 znakova mRNA BNT162b2. Izvor: Svetska Zdravstvena Organizacija

BNT162b mRNA vakcina je, suštinski, digitalni kôd dug 4284 znaka (što bi stalo u nekoliko tweetova). Na samom početku procesa proizvodnje vakcine taj kôd se učitava u DNK štampač (baš tako!), koji bajtove na disku pretvara u stvarne DNK molekule.

DNK štampač Codex BioXp 3200

DNK štampač Codex BioXp 3200

Iz takve mašine izlaze malecke količine DNK, koje nakon podosta biološkog i hemijskog obrađivanja završava kao RNK u bočici vakcine (o tome nešto kasnije). Doza od 30 mikrograma zapravo sadrži 30 mikrograma RNK. Dodatno, postoji još i vrlo inteligentan lipidni sistem pakovanja kojim se u naše ćelije unosi mRNA.

RNK je nestabilna verzija DNK, odnosno, njene verzija uporediva sa “radnom memorijom”. Biološka DNK se može uporediti sa fleš memorijom računara; vrlo je izdržljiva, interno redundantna i prilično pouzdana. Međutim, poput računara koji ne izvršavaju kôd direktno s fleš memorije, pre bilo kakve dalje akcije kôd se kopira u brži, svestraniji, ali i daleko krhkiji sistem.

Ono što je za računare RAM memorija, za biologiju predstavlja RNK. Sličnost je zapanjujuća. Za razliku od fleš memorije, podaci posađeni u RAM su veoma kratkog trajanja, ukoliko se ne osvežavaju redovno. Razlog zbog kojeg se mRNA Pfizer / BioNTech vakcina mora čuvati na ekstremno niskim temperaturama je isti: RNK je krhki cvet.

Svaki znak unutar RNK težak je reda veličine 0.53·10⁻²¹ grama, što znači da u jednoj dozi od 30 mikrograma ima 6·10¹⁶ znakova. Izraženo u bajtovima, to je oko 14 petabajta, premda moramo napomenuti da se ta ogromna količina podataka sastoji od oko 13,000 milijardi ponavljanja tih istih 4284 znaka. Stvarni informacijski sadržaj vakcine iznosi tek nešto više od 1 kilobajta. Sâm SARS-CoV-2 težak je oko 7.5 kilobajta.

Napomena: U originalnom tekstu su brojevi bili pogrešni. Evo jedne tabele sa ispravnim kalkulacijama.

Nekoliko uvodnih pojmova

DNK je takođe digitalni kôd. Za razliku od računara koji koriste nule i jedinice, život koristi koristi A, C, G i U / T (tzv. ‘nukleinske kiseline‘).

U računarima pohranjujemo nule i jedinice kao prisutnost ili odsutnost električnog naboja, kao struju, kao magnetski prelaz ili kao napon, kao modulaciju signala ili kao promenu odziva. Ukratko, 0 i 1 nisu nikakav apstraktni koncept - oni žive u vidu elektrona, te u mnogim drugim fizičkim otelotvorenjima.

U prirodi su molekuli A, C, G i U / T pohranjeni u lančanom nizu u DNK (ili RNK).

U računarima grupišemo 8 bitova u jedan bajt, uobičajenu jedinicu podataka koja se obrađuje.

Priroda grupira 3 nukleotida u kodon, tipičnu jedinicu biološke obrade podataka. Kodon sadrži 6 bita informacije (2 bita po DNK znaku, 3 znaka = 6 bita, što čini 2⁶ = 64 različite vrednosti kodona).

Prilično digitalno, zar ne? Ukoliko sumnjate da je stvarno tako, na ovom linku SZO-a možete se lično uveriti.

Nekoliko tekstova za dalje proučavanje dostupno je ovde - pomenuti link (‘Šta je život’) mogao bi vam pomoći Vašem razumevanju ostatka ovog teksta. Ako vam se pak više sviđa video, pogledajte ovaj dvosatni prilog.

Dakle, šta taj kôd ZAPRAVO radi?

Ideja vakcine je naučiti naš imunološki sistem da se bori protiv patogena, a da zapravo mi sami ne obolimo. To se, tokom istorije, činilo ubrizgavanjem oslabljenog ili onesposobljenog (odn. oslabljenog) virusa, uz dodatak adjuvansa (pomoćne materije) radi pozivanja našeg imunološkog sistema na akciju. Ta tehnika je prilično analogna, njena tehnologija uključuje milijarde kokošjih jaja (ili insekata). Zatim zahteva puno sreće i gomilu vremena. Ponekad se koristi i sasvim drugačiji (nepovezan) virus.

mRNA vakcina postiže istu stvar (“edukuje” naš imunološki sistem), ali na laserski precizan način. Pritom mislim na oba značenja te reči - vrlo ekstremnom precizno, ali ujedno i izuzetno moćno.

Evo kako to funkcioniše: doza sadrži nestabilni genetski materijal koji opisuje čuveni SARS-CoV-2 ‘Spike’ (spajk odn. šiljak, prim.prev.) protein. Na pametan hemijski način, vakcina uspeva taj genetski materijal da unese u neke od naših ćelija.

One tada, shodno svojoj poverenoj dužnosti, započinju s proizvodnjom proteina SARS-CoV-2 Spike proteina u dovoljno velikim količinama radi pokretanja našeg imunološkog sistema. Suočen sa Spike proteinima, i, još bitnije, signalnim znakovima da su ćelije napadnute, naš imunološki sistem razvija snažan odgovor protiv više aspekata Spike proteina KAO I samog procesa njegove proizvodnje.

I to je ono što nas dovodi do vakcine koja je 95% delotvorna.

Izvorni kôd!

Počnimo od početka, odličnog mesta za započinjanje. Spomenuti dokument Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) sadrži ovu korisnu sliku:

Ova slika predstavlja svojevrstan sadržaj. Započinjemo sa “kapom”, zapravo prikazanom kao mali šešir.

Slično kao što u datoteku na računaru ne možete jednostavno ubaciti izvršni kôd i pokrenuti je, tako i biološki operativni sistem zahteva zaglavlja, ima uvezivače (linkere) i dogovorene načine (konvencije) pozivanja.

Kôd vakcine započinje sa sledeća dva nukleotida:

GA

To se može uporediti sa izvršnim datotekama DOS-a i Windows-a koje počinju s MZ, ili pak UNIX skriptama koje počinju sa #!. Kako u biološkom, tako i u operativnom sistemu ta dva znaka nisu ni na koji način izvršna, ali oni moraju biti tamo jer se u suprotnom neće dogoditi ništa.

‘Kapa’ mRNA ima ima brojne funkcije. Kao prvo, signalizira da kôd dolazi iz jezgra, što u našem slučaju nije tačno - naš kôd vodi poreklo od vakcine. Međutim, ćelija to ne mora znati. Kapa predstavlja naš kôd ispravnim, što ga štiti od uništenja.

Početna dva GA nukleotida se takođe hemijski pomalo razlikuju od ostatka RNK. U tom smislu, taj ‘GA’ sadrži neuobičajenu signalizaciju.

5’-UTR nekodirajuća regija

Uvedimo najpre nekoliko pojmova. Naime, molekuli RNK mogu se čitati samo u jednom smeru. Deo u kojem započinje čitanje naziva se 5’ (pet-prim) nekodirajuća regija, što je pomalo zbunjujuć naziv. Čitanje se zaustavlja na tzv. 3’ (tri-prim) nekodirajućoj regiji.

Život se sastoji od proteina (ili stvari sačinjenih od proteina). Proteini su opisani u RNK, a kad se RNK pretvori u proteine, to nazivamo translacijom ili kodiranjem.

Ovde vidimo 5’ nekodirajuću regiju (5’ UTR), takvu da ovaj komad koda ne završava u proteinu:

GAAΨAAACΨAGΨAΨΨCΨΨCΨGGΨCCCCACAGACΨCAGAGAGAACCCGCCACC

Ovde nailazimo na prvo iznenađenje. Normalni RNK znakovi su A, C, G i U, takođe poznat i kao T unutar DNK. Ali ovde nalazimo na Ψ - šta taj znak zapravo predstavlja?

Ovo je jedna od izuzetno pametnih funkcionalnosti vakcina. Naime, naše telo pokreće moćan antivirusni sistem. Zbog njega, ćelije ne pokazuju previše oduševljenja za spoljnu, nepoznatu RNK i izuzetno se trude da je unište pre nego što ona učini bilo šta.

To predstavlja problem našoj vakcini - ona se mora prošunjati pored našeg imunološkog sistema. Tokom mnogih godina eksperimentiranja utvrđeno je da ako nukleotid “U” u RNA zamenimo nešto modifikovanom verzijom molekula, naš imunološki sistem gubi svaki interes.

Tako je u vakcini BioNTech / Pfizer svaki “U” zamenjen 1-metil-3’-pseudouridililom, kojeg označavamo s ”Ψ” . Iako zamenski Ψ smiruje naš imunološki sistem, relevantni delovi ćelije prihvataju kao normalno U, što je vrlo lukavo i domišljato.

U računarskoj bezbednosti taj trik nije nepoznat - ponekad je moguće poslati malko oštećenu verziju poruke koja zbunjuje firewall (vatreni zid, uređaj za sprečavanje napada, prim.prev.) i ostala bezbednosna rešenja, ali to i dalje prihvataju opslužitelji koji rade u pozadini, koji potom mogu biti hakovani.

Tako žanjemo plodove temeljnih naučnih istraživanja provedenih u prošlosti. Pronalazači ove Ψ tehnike morali su voditi bitku za finansiranje svog rada, a zatim i za prihvatanje rezultata. Svi bismo im trebali biti vrlo zahvalni i siguran sam da će im vremenom stići i zaslužene Nobelove nagrade.

Mnogi su me pitali mogu li virusi takođe koristiti sličnu tehniku ​​da pobede naš imunološki sistem. Ukratko, to je krajnje malo verovatno. Život jednostavno nema mehanizma za izgradnju 1-metil-3’-pseudouridilil nukleotida. Virusi računaju na postojeće biološke mehanizme kako bi se razmnožili, a ova mogućnost jednostavno ne postoji. mRNA vakcine se brzo razgrađuju u ljudskom organizmu i naprosto ne postoji mogućnost da se Ψ-modificirana RNK replikuje sa Ψ koji je još uvek tamo. “Ne, mRNA vakcina zaista neće uticati na vašu DNK“ takođe je dobro štivo.

Vratimo se na 5 ’UTR. Šta radi taj 51. znak? Kao i sve u prirodi, skoro ništa nema samo jednu jasnu funkciju.

Kad naše ćelije trebaju kodirati RNK u proteine, one to rade koristeći ribozome. ribozom je nešto poput 3D-printera za proteine. On upija lanac RNK i temeljem njega emitira niz aminokiselina, koji se zatim savijaju u protein.


Izvor: korisnik Wikipedije Bensaccount

Na gornjem video snimku vidimo prikaz kodiranja RNK u proteine. Crna vrpca na dnu je RNK. Vrpca koja se pojavljuje u zelenom delu je protein koji nastaje. Ono što uleće i izleće su aminokiseline, uz adaptere koji im pomažu da se uklope u RNK.

Ovaj ribozom mora fizički da sedne na lanac RNK kako bi se mogao aktivirati. Jednom kada sedne, može početi stvarati proteine ​​na temelju daljnje RNK koju upija. Iz ovoga je jasno da ribozom još uvek ne može pročitati delove na koje seda. Ovo je samo jedna od funkcija UTR-a: zona sletanja ribozoma. UTR pruža “uvod” u proteine.

Uz to, UTR sadrži i nadređene metapodatke koji čuvaju informaciju o tome kad bi se kodiranja trebala dogoditi i koliko puta. Za vakcinu se koristi najsvežiji UTR koji se trenutno mogao pronaći, uzet iz gena alfa globina. Taj robusni gen proizvodi puno proteina. Ranije su naučnici već pronašli načine za dodatnu optimizaciju ovog UTR-a (prema dokumentu SZO), tako da ovo nije u potpunosti alfa-globinski UTR, već poboljšani.

Signalni peptid glikoproteina S

Kao što smo već spomenuli, cilj vakcine je naterati ćeliju da proizvodi obilne količine Spike proteina virusa SARS-CoV-2. Dosad smo u izvornom kôdu vakcine uglavnom susretali metapodatke i pozivne konvencije, no sad ulazimo na stvarno područje virusnih proteina.

Postoji još jedan sloj metapodataka. Jednom kad je ribozom (iz one sjajne animacije) stvorio protein, taj protein još mora nekuda otići. To je kodirano u „S glikoproteinskom signalnom peptidu (proširena vodeća sekvenca)“.

Jedan od mogućih tumačenja za ovo je da na početku proteina postoji svojevrsna nalepnica s adresom, kodirana kao deo samog proteina. U ovom konkretnom slučaju, signalni peptid kaže da bi ovaj protein trebao izaći iz ćelije putem “endoplazmatskog retikuluma”. Ovo je bolje od žargona Zvezdanih Staza!

“Signalni peptid” nije veoma dugačak, ali kad pogledamo kôd, postoje razlike između virusne RNK i one iz vakcine:

(Valja imati na umu da sam poređenja radi zamenio onaj modificirani “Ψ” sa standardnim RNK “U”)

           3   3   3   3   3   3   3   3   3   3   3   3   3   3   3   3
Virus:   AUG UUU GUU UUU CUU GUU UUA UUG CCA CUA GUC UCU AGU CAG UGU GUU
Vaccine: AUG UUC GUG UUC CUG GUG CUG CUG CCU CUG GUG UCC AGC CAG UGU GUG
               !   !   !   !   ! ! ! !     !   !   !   !   !           !

Šta se ovde događa? RNK u skupinama od 3 slova nisu ovde slučajno; tri RNK znaka čine kodon, a svaki kodon kodira određenu aminokiselinu. Signalni peptid u vakcini sastoji se od potpuno istih aminokiselina kao i sam virus.

Pa kako to da je RNK drugačija?

Postoje 4³=64 različita kodona, budući da postoje 4 RNK znaka, a u kodonu su tri. Ipak, postoji samo 20 različitih aminokiselina. To znači da više kodona kodira istu aminokiselinu.

Život koristi sledeću, gotovo univerzalnu tablicu za mapiranje RNA kodona u aminokiseline:

Tablica RNK kodona (Wikipedia)

Tablica RNK kodona (Wikipedia)

Iz ove tablice možemo videti da su izmene u vakcini (UUU -> UUC) sinonimne. Kôd RNK vakcina je različit, ali izlaze iste aminokiseline i isti protein.

Ako pažljivo pogledamo, videćemo da se većina promena događa na položaju trećeg kodona, zabeleženog gornjom oznakom “3”. Ako pak proverimo univerzalnu tablicu kodona, videćemo da to treće mesto često zapravo i nije važno za stvaranje određene aminokiseline.

Dakle, promene su sinonimne, ali zašto su onda tu? Pomnim posmatranjem uočavamo da sve promene osim jedne dovode do dodatnih C i G nukleotida.

Zašto bismo to učinili? Kao što je ranije spomenuto, naš imunološki sistem vrlo loše gleda na spoljnu, “egzogenu” RNK, čiji kôd vodi poreklo izvan ćelije. Da bi se izbeglo njeno razotkrivanje, ‘U’ u RNK zamenjen je znakom Ψ.

Međutim, čini se da se RNK s većom količinom G i C nukleotida takođe delotvornije pretvara u proteine,

To se u RNK vakcinama postiže zamenom znakova u ​​G i C, gde god je to bilo moguće.

Pomalo me fascinira jedna promena koja ne dovodi do dodatnih C ili G, a to je CCA -> CCU modifikacija. Ako neko zna razlog, molim da me obavesti! Primetite da sam svestan da su neki kodoni češći od drugih u ljudskom genomu, ali takođe sam pročitao da to ne utiče puno na brzinu kodiranja.

Stvarni Spike protein

Sledećih 3777 znakova RNK vakcine je na sličan način “optimizovano za kodon” kako bi se dodalo puno C-a i G-a. Zbog manjka prostora neću ovde nabrajati sav kôd, ali ćemo podrobnije istražiti jedan izuzetno značajan deo. Zbog tog dela vakcina funkcioniše, i taj deo će nam zapravo pomoći da se vratimo u normalan život!

                  *   *
          L   D   K   V   E   A   E   V   Q   I   D   R   L   I   T   G
Virus:   CUU GAC AAA GUU GAG GCU GAA GUG CAA AUU GAU AGG UUG AUC ACA GGC
Vaccine: CUG GAC CCU CCU GAG GCC GAG GUG CAG AUC GAC AGA CUG AUC ACA GGC
          L   D   P   P   E   A   E   V   Q   I   D   R   L   I   T   G
           !     !!! !!        !   !       !   !   !   ! !              

Ovde vidimo uobičajene sinonimne promene RNK. Primera radi, u prvom kodonu vidimo da se CUU menja u CUG. To dodaje još jedan ‘G’ vakcini, za koje znamo da pomaže u jačanju proizvodnje proteina. CUU, kao i CUG kodiraju aminokiselinu ‘L’ ili leucin, tako da se ništa u proteinu nije promenilo.

Kad uporedimo celokupni protein Spike u vakcini, sve su promene istoznačne osim njih dve, a to je ono što ovde vidimo.

Treći i četvrti kodon na gornjoj slici predstavljaju stvarne promene. Tamošnje K i V aminokiseline zamenjene su s „P“ ili prolinom. Za ‘K’ su bile potrebne tri promene (‘!!!’), a za ‘V’ samo dve (‘!!’).

Čini se da ove dve promene u ogromnoj meri povećavaju delotvornost vakcine.

Dakle, šta se ovde događa? Ako pogledate stvarni virus SARS-CoV-2, možete videti protein Spike kao gomilu spajkova, odnosno šiljaka:

Čestice virusa SARS (Wikipedia)

Čestice virusa SARS (Wikipedia)

Šiljci su postavljeni na telo virusa (‘protein nukleokapsida’). Međutim, stvar je u tome što naša vakcina samostalno generira šiljke, koje ne postavljamo na telo virusa.

Čini se da se neizmenjeni, samostojeći Spike proteini urušavaju u drugačiju strukturu. Ako se ubrizgaju kao vakcina, uzrokovaće razvoj imuniteta u našim telima… ali samo protiv urušenog Spike proteina.

A pravi SARS-CoV-2 pojavljuje se sa šiljastim Spike-om, a u tom slučaju vakcina ne bi delovalo baš najbolje.

Šta onda učiniti? 2017. godine opisano je kako bi stavljanje dvostruke zamene prolina tačno na pravo mesto učinilo da proteini SARS-CoV-1 i MERS S zauzmu svoju „predfuzijsku“ konfiguraciju, čak i ako nisu deo celog virusa. To funkcioniše jer je prolin jedna veoma kruta aminokiselina. Deluje kao vrsta udlage, stabilizirajući protein u stanju u kojem ga moramo pokazati imunološkom sistemu.

Ljudi koji su to otkrili trebali bi biti neizmjerno ponosni, i iz njih bi trebala zračiti nepodnošljiva količina samozadovoljstva. I to bi bilo sve sasvim zasluženo.

Napomena! Kontaktirala me je laboratorija McLellan lab, jedna od grupa koja stoji iza otkrića prolina. Kažu mi da je taj njihov ranije spomenuti ponos trenutno pomalo prigušen zbog trajanja pandemije, ali sretni su što su dali svoj doprinos vakcini. Takođe ističu doprinos mnogih drugih istraživača, skupina i dobrovoljaca.

Kraj proteina i sledeći koraci

Ako pogledamo ostatak izvornog koda, nalazimo neke manje promene na kraju Spike proteina:

          V   L   K   G   V   K   L   H   Y   T   s             
Virus:   GUG CUC AAA GGA GUC AAA UUA CAU UAC ACA UAA
Vaccine: GUG CUG AAG GGC GUG AAA CUG CAC UAC ACA UGA UGA 
          V   L   K   G   V   K   L   H   Y   T   s   s          
               !   !   !   !     ! !   !          ! 

Na kraju proteina nalazimo tzv. stop-kodon, ovde označen malim slovom ‘s’. To je jedan pristojan način da se kaže, kako bi protein trebao ovde završiti. Originalni virus koristi UAA stop-kodon, a vakcina koristi dva UGA stop-kodona - možda samo zbog dobre mere.

3’ nekodirajuće regije (tri-prim UTR)

Slično kao što je ribozomu potrebno malo uvođenja na 5’ delu, gde smo pronašli pet nekodirajućih regija, na kraju proteina nalazimo slični konstrukt koji se naziva 3’ nekodirajućom regijom (tri prim UTR).

Štošta bi se moglo napisati o 3’ UTR, ali ovde ću citirati Wikipediu: „3’ nekodirajuća regija igra presudnu ulogu u ekspresiji gena svojim uticajem na lokalizaciju, stabilnost, izvoz i delotvornost kodiranja mRNA… uprkos našem trenutnom razumevanju 3’ UTR-a, oni su još uvek relativno tajnoviti”.

Ono što znamo je da su određene 3’ UTR regije vrlo uspešne u promovisanju ekspresije proteina. Prema dokumentu SZO, 3’ UTR iz vakcine BioNTech / Pfizer odabrana je iz „amino-terminalnog pojačivača podeljene (AES) mRNA i mitohondrijski kodirane 12S ribozomske RNK kako bi se omogućila stabilnost RNA i visoka ukupna ekspresija proteina“. Na šta samo mogu reći - svaka čast.

I, na kraju svega: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAna

Sam kraj mRNA je poliadeniliran, što je šašav način da se kaže kako ona završava s puno AAAAAAAAAAAAAAAAAAA. Čini se da čak i mRNA oseća kako joj je dosta 2020. godine.

mRNA se može ponovno upotrebiti mnogo puta, ali kada god se to dogodi, na svom kraju ona izgubi neki A. Nakon što se rezervoar tih A isprazni, mRNA više nije funkcionalna i odbacuje se. Stoga je višestruki A-rep zaštita od razgradnje.

Vršena su istraživanja kako bi se saznalo koliko iznosi optimalan broj A-ova na kraju mRNA vakcina. Pročitao sam u stručnoj literaturi da taj broj dostiže svoj optimum na nešto preko 120 A-ova.

Vakcina BNT162b2 završava sa sledećim nizom:

                                     ****** ****
UAGCAAAAAA AAAAAAAAAA AAAAAAAAAA AAAAGCAUAU GACUAAAAAA AAAAAAAAAA 
AAAAAAAAAA AAAAAAAAAA AAAAAAAAAA AAAAAAAAAA AAAAAAAAAA AAAA

Na kraju je 30 A ponavljanja, zatim „10 nukleotidnih povezivača“ (GCAUAUGACU), nakon čega sleedi još 70 A.

Pretpostavljam da ovde vidimo rezultat dodatne optimizacije kako bi se još više poboljšala ekspresija proteina.

Zaključak

Ovom analizom zaključili smo tačan sadržaj mRNA u vakcini BNT162b2 i za većinu delova razumemo zašto su tamo:

  • Kapa kojom se osigurava da RNK izgleda poput uobičajene mRNA
  • Objašnjena optimizovana 5’ nekodirajuća regija (UTR)
  • Kodonski optimizovan signalni peptid za slanje Spike proteinana odgovarajuće mesto (kopiran 100% od izvornog virusa)
  • Kodonski optimizovana verzija originalnog šiljka s dve prolinske zamene, kako bi se obezbedilo da se protein pojavljuje u pravom obliku
  • Objašnjena optimizovana 3’ nekodirajuća regija (UTR)
  • Pomalo tajnoviti višestruki A rep s neobjašnjivim ‘povezivačem’

Optimizacija kodona dodaje mnoštvo G i C u mRNA. Osim toga, korištenje Ψ (1-metil-3’-pseudouridilil) umesto U pomaže u zaobilaženju našeg imunološkog sistema, tako da mRNA ostaje stabilna dovoljno dugo da bismo zapravo mogli pomoći u treniranju imunološkog sistema.

Dodatni izvori

  1. održao sam dvosatnu prezentaciju o DNK, koju možete pogledati ovde . Kao i ova stranica, namenjena je publici s informatičkim predznanjem.

Pored toga, održavam stranicu ‘DNK za programere’ od 2001. godine.

Mogli biste uživati ​​i u ovom uvodu u naš neverovatni imunološki sistem.

Konačno, ovaj popis mojih postova na blogu sadrži poprilično materijala u vezi s DNK, SARS-CoV-2 i COVID.